Život u potkrovlju iz ugla jednog mačora

Da se predstavim

Ja, Milivoje, od milošte zvani Mili, Mića ili nekako slično, što često zaboravljam, sijamski sam mačor izvanrednog pedigrea, što mi baš ništa u životu ne znači.

Imam baršunasto krzno, biserno-cimet boje, sa elegantnim crnim šapama, repom i njuškom. Trenutno sam u najboljim godinama. Pucam od snage, vedrine i želje za avanturama.
Svakodnevno, kada ustanem i pred spavanje, volim da otpevam po neku ariju, i zaista mislim da sam veoma talentovan. Pretpostavljam da ”umukni, Mili!!!”, što mi ukućani često govore, odražava njihovo oduševljenje mojom bravuroznošću.

Dane provodim boemski, uživajući u zakuskama i do 5 puta dnevno, spavam, dremuckam, razvlačim se i izležavam uz redovnu gimnastiku, čisto da održim liniju.

Moja gajba se nalazi na šestom spratu jedne zgrade, u ušuškanom i osunčanom potkrovlju, sa ukupno 4 krovna prozora i jednim ulaznim vratima. Imam spavaću i dnevnu sobu, kuhinju sa šankom, hodnik i toalet. Živim sa dva cimera koji nisu od moje sorte, znam da je jedno muško a drugo žensko, iako mi nije baš jasno u kom su međusobnom odnosu.

Ali ja ne zabadam njušku u tuđa posla. Oni mi redovno spremaju ukusne obroke, priređuju masaže i češkanja, a padne i po koji poljubac (he he). Svo troje spavamo u istom krevetu, slušamo raznovrsnu muziku svetske scene, a ja lično najviše uživam kada gledamo takmičenja u pevanju. Potpuno me obuzme takmičarski duh, tako da prosto ne mogu da se suzdržim da ne uključim svoj savršeni vibrato.

Elem, da se vratim na temu, hteo sam zapravo da predstavim ostalim macanima (a i cica macama) zašto je život u jednom potkrovlju najbolji izbor. Čak sam bio toliko vredan i inspirisan da popišem 6 najvažnijih prednosti.

Dakle, kao što rekoh, imam čak 4 krovna prozora. Pošto je dobra izolacija, prozori su tokom cele godine otvoreni ili makar odškrinuti, što mi daje fantastičnu mogućnost da kad god poželim skoknem do krova i izađem na čist vazduh.

Dovoljan je jedan elegantan skokić da me vine na krovne visine (rekoh da sam muzikalan, malo i bacam rime). Ne treba posebno da napominjem da obožavam da skitam po krovu, uvek se tu nađe zabava i razonoda.

Nema veće zabave i boljeg fitness-a od vrebanja i kebanja priglupih ptica, koje me prosto iritiraju svojom groznom, jednoličnom pesmom. Da ne pominjem koliko samo falširaju! Posebno prezirem golubove. Nesnosno se gegaju i zgrožen sam njihovom nekulturom i nehigijenom (ne mogu da shvatim da TO ne mogu da rade u svom pesku, nego po mom krovu)!

Najviše volim kada ih iznebuha prepadnem i preplašim. Kako se samo smandrljaju i mlate onim ćopavim krilcima! Vrapci su malo ozbiljnija meta, pa sam jako ponosan kad mi dopadnu šapa. Na krovu se nađe i još po koje blago, poput eksera, čepova od flaša, patrljaka od kesa, krpa i peškira, što volim da poklonim svojim cimerima. Ne vraća se Milivoje iz lova praznih šapa!

Vrlo je važno znati ko se i kada smuca vašom ulicom. Pošto imam najbolju poziciju, imam dve počasne funkcije u naselju – stražar i sekretar. Strogo vodim evidenciju o stalnim stanovnicima i obavezno beležim pridošlice, posebno ako je reč o sumnjivim tipovima.

Ovaj ozbiljan posao zahteva da se ponekad pronjuškaju tuđi prozori, a nekad čak i da se interveniše pretnjom ili opomenom, u vidu začuđenog i izbečenog pogleda direktno u suparnikove oči.

Iako je evidentna opasnost kojoj se izlažem, ima tu i draži, poput šmekanja mladih dama koje predveče šetaju krovnim korzoom, a sunčana popodneva provode u senzualnom izležavanju.

Ja sam jedno socijalno biće. Kada moji cimeri odu na nekakav tamo posao, volim da skoknem do moje prve komšinice, kroz prozor, naravno. Ona se zove Mitra i, iako je od neprijateljske sorte pasa, mi se vrlo dobro slažemo i prijatelji smo od malih šapa.

Volimo da blejimo u njenom potkrovlju, da se međusobno grickamo i lickamo (za skeptične: ne, tu nema ničega više od prijateljstva!), a često se ogrebem i za neko parče dobre piletine koju ona obično jede za ručak. Zgodno je imati komšinicu do koje možete da dođete neopaženo.

Siguran sam da svako potkrovlje ima svoja tajna mesta. Znate one prazne prostore ispod krovnih kosina, ili mesta nedostupnih za cimere. Ja lično imam tajna vrata u dnevnoj sobi, gde moji cimeri čuvaju neke tegle i svakakve gluposti, ali oni ne znaju da se ja prošunjam iza toga i tu na miru meditiram.

Otkriću vam još jednu tajnu – tu sam sakrio svoje blago koje sam drpisao tokom godina:

• 7 raznobojnih čarapa
• 1 punjač za nekakav mobilni
• 12 gumica za kosu
• 15 koščica
• 3 rešetkice za lavabo
• i… da ne odajem baš sve

Nekada me zabavlja kada me traže i dozivaju, a ja se pravim da nisam tu, pa kada taman pomisle da sam na krovu, ja iskočim uz dramatične povike. Čuo sam od komšija da neka potkrovlja imaju čak i grede na koje možeš da se vereš do mile volje, što me je oduševilo. Predložiću cimerima da i mi obavezno nabavimo tako nešto.

Tako da, dragi moji macani i mačkice, izborite se za svoje potkrovlje.

P.S. Pišite mi! I zašto da ne, pošaljite mi svoju sliku i sliku vašeg potkrovlja u trenucima uživancije.