Postoji taj neki opšti trend među ljudima koji, ma koliko ga objašnjavali, opet ne možemo da sažmemo u jednu smislenu rečenicu. To je naša navika, potreba, želja da čuvamo stvari koje ničemu ne služe. Za stanare potkrovlja, ova praksa može biti štetnija nego za neke druge, jer potkrovlja neretko kubure s prostorom i svaki nam centimetar zlata vredi.
Zato danas pozivamo u posetu našim potkrovljima minimalistički orijentisanu Mari Kondo, koja će nam pomoći da se otarasimo nepotrebnog tereta.
Za početak, ona veruje da, pored fizičke vrednosti stvari, njihova funkcionalnost, informativna vrednost i njihov emocionalni naboj su tri faktora koji najviše utiču na to da li smo u stanju da ih se odreknemo. Takođe, ovoj listi dodaje i četvrti faktor, a to je ekskluzivnost odnosno jedinstvenost stvari. Što ih je teže nabaviti ih, to će nam teže pasti da ih bacimo. Zato, ako ste odlučili da pobacate sitnice i krupnice iz svog potkrovlja, preporučuje vam da počnete sa najlakšim stvarima, poput odeće, a najteže da ostavite za kasnije, za fazu kada ste već „ušli u štos“
Te stvari, te koje smatramo najtežim za bacanje, a lakim za vezivanje, podelili smo u 3 kategorije: uspomene i knjige, jer se sve ostalo pokazalo lakšim na pozdravu.
Uspomene
Ako budete slušali savete Mari Kondo, fotografije, dečje crteže i ljubavna pisma ćete ostaviti za kraj. Jer, kad dođete do kraja velike čistke od uspomena, pretpostavlja se da ćete imati malo istančaniji osećaj kada su u pitanju sitnice koje vas mogle učiniti srećnim i da ćete tada moći mirno i i razložno da objasnite sebi zašto nešto bacate, a nešto drugo zadržavate. Da biste lakše organizovali ove uspomene, postupite kao sa ostatkom stvari i prvo ih sastavite sve na jedno mesto. Klasifikujte se i ostanite samo na onome što „vam razneži srce“. Napomena: vrlo je važno da u ovom trenutku ne varate sebe! Ne tražite srednje rešenje tipa „skloniću ovo negde gde nikome ne smeta, žao mi da bacim“. Dake, ako nije u pitanju uspomena koja ima veliku emotivnu vrednost, zahvalite joj se i recite joj zbogom.
Takođe, imajte na umu: Kad sređujete fotografije, izvadite ih iz albuma i pregledajte ih jednu po jednu. Da, to može biti naporno, ali je ovo ujedno i jedini način da se ozbiljno organizuju. Izaberite jednu od uspomena na detinjstvo (vaše ili vaše dece) i okačite na zid nekoliko dana. Ako vam donose radost, možete ih zadržati. U suprotnom, treba da je bacite. Primenite isti princip na sve suvenire, crteže, ručne radove, pokušaje poklona. Nema čuvanja predmeta u kutijama koje nećete gledati godinama. Jer, kad previše čuvate uspomene, rizikujete da zatvorite prolaz novim mogućnostima.
Knjige
Kada bi Mari Kondo videla vašu kućnu bibilioteku, rekla bi vam: “Samo zadržite knjige koje zaista volite.” Ova Japanka tvrdi da je idealno da u kućnoj bibilioteci imate 30 knjiga, jer, kako kaže, „svako delo ima svoj trenutak u našem životu i kad taj trenutak prođe, ne treba se opterećivati čuvanjem knjige“. Mi nismo sigurni da nas je ubedila, a takođe nas zanima šta vi mislite o ovom stavu…
No, ako odlučite da zadržite sve svoje knjige, savetovala bi vam sledeće: Da biste ih organizovali, grupišite sve knjige u kući. Ako ih imate mnogo, možete ih klasifikovati u četiri kategorije: opšte, praktične, vizuelne i časopisi. Zatim uzmite svaku knjigu, jednu po jednu, i odlučite da li želite da je zadržite ili je odbacite, u zavisnosti od toga kako se osećate kada je držite u rukama.
Bonus pitanje: Koliko stvari je idealan broj?
Mari Kondo vam ne bi rekla tačan broj. Kaže da vremenom, kako budete smanjivali svoj imetak, doći će „klika“. Tada ćete i sami shvatiti koja je vaša mera i znaćete šta vam je višak.
Imajte na umu da, prema rečima Mari Kondo, “prostor u kome živimo treba da bude prilagođen osobi kakva postajemo sada, a ne za osobi kakva smo bili u prošlosti”. Zato se zapitajte da li je vreme da ga oslobodite stvari iz prošlosti.
Izvor: El Mueble
