Ako razmišljate o bilo kakvim radovima na tavanu, krovu ili potkrovlju, sigurno imate bezbroj nedoumica i pitanja, a prvo je sigurno: odakle početi?
Vi ste pitali nas, a mi arhitektu. Na vaša najčešća pitanja je odgovorio arhitekta Krsto Radovanović iz novosadskog studija Modelart Arhitekti – dugogodišnji prijatelji projekta Moje potkrovlje.
1. MP: Želimo da tavanski prostor u našoj kući pretvorimo u potkrovlje za život. A možda se zadržimo i samo na promeni krovnog pokrivača – crepa.
Koje korake treba da preduzmemo po pitanju dozvola? Koje vrste dozvola postoje kada su krovni pokrivač i potkrovlje u pitanju?
KR: Na početku je najvažnije uraditi idejno rešenje prostora, na osnovu koga će se utvrditi koje su mogućnosti uređenja, koliki je obim intervencija i potreban budžet. Na osnovu idejnog rešenja, imamo dve mogućnosti:
a) Ukoliko je moguća adaptacija ili promena namene prostora, bez promene postojećih gabarita, onda se radovi mogu izvoditi na osnovu rešenja o odobrenju izvođenja radova (tzv. „mala građevinska dozvola“). Isto važi i za sanaciju krova, zamenu krovnog pokrivača i sl.
b) Ukoliko želite da dogradite objekat, odnosno da povećate visinu potkrovlja doziđivanjem spoljašnjih zidova ili pak podizanjem krovne konstrukcije, izgradnjom krovnih badža i sl., u tom slučaju je neophodno pribaviti građevinsku dozvolu.
Naravno, dobijanje građevinske dozvole ili odobrenja izvođenja radova moguće je samo za legalne objekte, tj. objekte upisane u katastar nepokretnosti. Ukoliko objekat nije evidentiran u katastru nepokretnosti, neophodno je pre izvođenja radova izvršiti ozakonjenje objekta.
2. MP: Koja je “zvanična” razlika između tavana i potkrovlja? Koja je procedura prenamene tavana u potkrovlje i koje su posledice te prenamene?
KR: Tavan je prostor iznad poslednjeg sprata, a ispod krovne konstrukcije, koji nema stambenu ili neku drugu namenu i ne ulazi u korisnu površinu objekta. Najčešće se koristi kao ostava, a sa donjom etažom je povezan merdevinama ili stepeništem.
Tavanski prostor je “nuspojava” kosih krovova, pa se prilikom izgradnje najčešće ne vodi računa o tome da li će taj prostor jednog dana biti pretvoren u stambeni ili poslovni – uglavnom se vodi računa isključivo o konstruktivnim svojstvima krova, dakle da krovna konstrukcija “drži” opterećenje.
Sa druge strane, potkrovlje je prostor koji može imati stambenu ili neku drugu namenu. Prostor potkrovlja specifičan je u odnosu na druge etaže po tome što ima delimično ili potpuno kose, odnosno zaobljene tavanice. Pretvaranje tavanskog prostora u potkrovlje vrši se promenom namene prostora, sa ili bez izvođenja građevinskih radova, za šta je potrebno rešenje kojim se odobrava izvođenje tih radova. Rešenje se dobija nakon podnesenog zahteva, koji sadrži idejni projekat (IDP), a izdaje ga organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole.
Važna napomena: sve češće se javlja potreba za adaptacijom tavanskog prostora u okviru višeporodičnih stambenih objekata, tako što će se isto pripojiti jednom ili većem broju stanova. U ovom slučaju se treba pridržavati odredaba Zakona o stanovanju i održavanju zgrada. Tavanski prostor je zajednički deo zgrade, pa je pre bilo kakvih intervencija potrebno izvršiti prenos prava svojine, o čemu odlučuje skupština stambene zajednice.
Primer pre i posle adaptacije
3. MP: Šta je mansarda? Da li je to samo francuska reč za potkrovlje ili se pod tim pojmom podrazumeva nešto drugo?
KR: Može se reći da je mansarda sinonim za potkrovlje, odnosno prostor ispod krova, dakle “pod kosinom”, i koji služi za stanovanje ili kao prostor za odlaganje, radni prostor i sl.
Iako ne postoji tačna definicija mansarde, u svakodnevnom govoru se pod ovim pojmom uglavnom podrazumeva specifičan oblik potkrovlja sa “prelomljenim” krovom (“na lakat”). Mansardom se ponekad smatra i poslednja etaža, tj. potkrovlje koje ima uvučene zidove u odnosu na poslednji sprat, pa ima i manju površinu.
Potkrovlja sa “prelomljenim” krovom.
Izvor: VELUX
4. MP: Da li je projektovanje potkrovlja danas ređe ili češće u odnosu na period devedesetih?
KR: Postojanje potkrovlja uslovljeno je planskim dokumentom, gde se definiše maksimalna spratnost. Projektovanje potkrovlja neophodno je ukoliko želimo da maksimalno iskoristimo prostor, odnosno dobijemo veću korisnu površinu objekta.
Dakle, potkrovlje je posledica postojanja kosog krova, bez obzira na vrstu krovne konstrukcije. U današnje vreme popularni su lučni (“bačvasti”) krovovi sa betonskom konstrukcijom, koji daju specifičan izgled potkrovlja.
Lučni / bačvasti krov.
Izvor gradnja.rs
5. MP: Kada pričamo o visini nadzitka, da li postoji maksimum, minimum ili preporuka i od čega to zavisi?
KR: Maksimalna visina nadzitka u potkrovlju je 1,6 m, dok je minimalna 0, odnosno krovna ravan počinje direktno sa visine poda. Međutim, za maksimalnu visinu nadzitka i ostale parametre potrebno je izvršiti uvid u planski dokument za konkretnu lokaciju.
Važna napomena: bez obzira na visinu nadzitka, u korisnu površinu se računaju samo delovi potkrovlja sa visinom većom od 1,5 m. Ipak, prostori pod kosinom koji su niži od 1,5 m, takođe se mogu iskoristiti za postavljanje nameštaja (plakari, komode i sl.).
Potkrovlje bez nadzitka – kuća u Dobanovcima
Izvor: Modelart Arhitekti, biblioteka
6. MP: Da li postoje bilo kakvi uslovi kada je u pitanju visina slemena ili visina plafona? Kojim dokumentom se propisuje nagib krova?
KR: Maksimalna visina slemena je određena planskim dokumentom (prostorni plan područja posebne namene, prostorni plan jedinice lokalne samouprave i urbanistički plan), kojim je obuhvaćen predmetni objekat. Planski dokumenti sadrže pravila građenja, u koja spadaju i najveća dozvoljena visina, odnosno spratnost objekata.
Na primer, ako je u zoni porodičnog stanovanja najveća dozvoljena spratnost Su+P+1+Pk, a najveća dozvoljena visina slemena 12 m, onda visina potkrovlja zavisi od spratne visine nižih etaža, ali i od propisanog nagiba krova (najčešće 30 stepeni).
Planskim dokumentom je propisana i dozvoljena visina nadzitka, ali i mogućnost izgradnje krovnih badža (najčešće je dozvoljeno da 30% površine krova bude pod krovnim badžama).
Primer izgleda planskog dokumenta – opština Veliko Gradište
7. MP: Kako se izračunava neto građevinska površina potkrovlja?
KR: Neto površina izračunava se po standardu SRPS U.C2.100 2002. i definisana je kao površina svih prostora između zidova i pregrada u finalno obrađenom stanju (omalterisani i okrečeni zidovi, zidovi prekriveni keramikom, lamperijom i sl.).
Dakle, neto površina se najčešće poklapa sa površinom poda. Međutim, u slučaju potkrovlja računaju se samo delovi minimalne visine 1,50 m. Tavani i delovi potkrovlja sa visinom manjom od 1,50 m se ne uračunavaju u neto površinu.
8. MP: Koja vrsta konstrukcije krova daje najviše prostora u potkrovlju?
KR: Klasična krovna konstrukcija od drvene građe je najzastupljenija vrsta krovne konstrukcije za krovove u nagibu, zahvaljujući svojoj ekonomičnosti, brzini izrade i mogućnostima oblikovanja.
Međutim, u zavisnosti od raspona, ovakva vrsta konstrukcije zahteva primenu različitih konstruktivnih elemenata, kao što su raspinjače, kosnici, pajante, stubovi itd. Ovi konstruktivni elementi često ograničavaju tavanski prostor, otežavajući adaptaciju tavana u potkrovlje.
Razlog tome je što se drvena krovna konstrukcija najčešće projektuje tako da zadovolji zahteve nosivosti, sa naglaskom na ekonomičnosti i racionalnosti, dok je funkcionalnost prostora u drugom planu. Zbog toga je tavanske prostore potrebno prilagoditi mogućoj nameni već u fazi projektovanja i konstruktivne elemente rasporediti tako da omoguće maksimalnu iskoristivost prostora.
Osim klasične drvene konstrukcije, kose krovove je moguće izvesti i kao pune betonske ploče, kao i primenom konstrukcije od lameliranog drveta ili čelika. Na ovaj način moguće je premostiti veće raspone bez konstruktivnih elemenata koji “izlaze” iz krovnih ravni i ograničavaju prostor. Mana ovih vrsta krovne konstrukcije je veća cena u odnosu na klasične drvene krovove.
9. MP: Krovni prozor ili badža?
KR: Prilikom projektovanja novog objekta, krovne badže mogu imati prednost jer daju više mogućnosti iskorišćenja prostora potkrovlja. Naravno, važan preduslov je da su arhitektonski dobro oblikovane i uklopljene u ambijentalnu celinu (što, nažalost, često nije slučaj).
Sa druge strane, kada je u pitanju adaptacija postojećeg potkrovlja, krovni prozori su “praktičnije” rešenje, jer se uklapaju u postojeću krovnu konstrukciju, bez promena gabarita i oblika krova, pa je za ovakvu intervenciju uglavnom potrebno samo odobrenje o izvođenju radova.
Nasuprot tome, izgradnja krovne badže predstavlja dogradnju, odnosno promenu postojećih gabarita krova. To nužno znači da je potrebno pribaviti građevinsku dozvolu, što zahteva više “papirologije”.
U zavisnosti od lokacije, krovni prozori su nekad i jedino rešenje. To se odnosi na zaštićene ambijentalne celine, najčešće u starijim delovima grada, gde promena gabarita krova nije dozvoljena.
———–
Modelart Arhitekti je arhitektonski studio koji su osnovali Dejan Mitov, Jelena Mitov i Krsto Radovanović 2009. godine, još dok su studirali na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Specifičnost studija je istraživanje, osmišljavanje i prezentovanje prostora kroz arhitektonske makete, koje se u međuvremenu prelilo i na projektovanje i idejna rešenja za brojne konkretne projekte individualnih kuća, stambenih, poslovnih i izložbenih prostora.
Za sebe kažu: Arhitekturu smatramo procesom, koji se ne završava realizacijom tj. izgradnjom, nego se nastavlja kroz život objekta i interakciju sa korisnicima. Upravo zato, težište našeg rada je na odnosu sa klijentima i korisnicima prostora, dakle na socijalnoj dimenziji arhitekture. Krajnji cilj su inovativna i jedinstvena rešenja, koja odstupaju od tipskih obrazaca i konvencionalnih rešenja. Mi ne bežimo od ograničenja, mi ih pretvaramo u dizajnerski alat!
