Potkrovlja su sama po sebi zahtevna za održavanje, naročito ona koja raspolažu malom površinom. Zato je važno da sve stvari u njima imaju funkciju i budu korisne, jer ako nam se nagomilaju, pored toga što će zauzeti prostor potkrovlja, ove stvari će nam postati i teret koji bespotrebno nosimo.
Zato, izjave„nije sad vreme“, „možda će mi ipak nekad zatrebati“, „sigurno bi se mojoj sestri dopalo“… nisu ništa drugo do izgovori koji nam služe da se ne otarasimo „blaga“ koje zauzima životni prostor – prostor koji treba da bude opremljen stvarima koje svakodnevno ili makar često koristimo.
Da bismo iskorenili ovu naviku čuvanja nepotrebnih stvari, pomažemo vam (i nama takođe) da organizujete proces bacanja i da se što lakše rešite svega što vam nije potrebno.
Evo šta je potrebno da bi stvari koje vam ne služe ugledale kantu za smeće, kontejner, predstavnike službe za odnošenje nepotrebnih stvari…
1.Postanite svesni svoje loše prakse
Prvi korak u učenju „veštine“ bacanja stvari je razmišljanje o objektima koji se nakupljaju oko vas. Da li su vam oni zaista potrebni? Da li imate tendenciju da gomilate stvari? Da li kupujete impulsivno ili iz nužde? Iako pitanja mogu delovati smešno, zapravo kroz njih polažete ispit svesnosti. E, kad budete spremni da pogledate rezultate tog ispita, biće vam jasno da imate više stvari nego što vam je zaista potrebno.
2.Identifikujte nepotrebne stvari
Poslovna pošta, stare novine, pokvareni električni aparati… Ako napravite brzi pregled potkrovlja, sigurno će vam biti lako da prepoznate mnogo predmeta koji zauzimaju prostor i gomilaju se bez ikakve upotrebe. Nemilosrdno ih eliminišite. To je najlakša faza procesa bacanja.
3.Krenite od najjednostavnijeg i najlakšeg
Da biste naučili da bacate, morate da znate da donosite odluke, a ovu sposobnost je bolje da ne trenirate sa predmetima za koje ste emotivno vezani, kao što su stare fotografije, knjige, suveniri… Da ne biste klonuli duhom, steknite sigurnost u ispravnost svojih odluka i trenirajte svoje veštine te počnite sa jednostavnijim stvarima (odeća, posuđe, ukrasi…) za koje niste vezani ni na jedan poseban način.
Pored toga što ćete započeti proces sa stvarima „najlakšim“ za bacanje, fokusirajte se prvo na male prostore (fioka u kupatilu, ormar u kuhinji…) i, kako budete sticali samouverenost, tako ćete se suočavati sa većim prostorima, i velikim stvarima.
4.Prepoznajte zamku odugovlačenja
Svaki put kada držite u ruci neku stvar za koju pouzdano znate da vam nije potrebna ili da je nećete koristiti, bacite je bez milosti i razmišljanja. Odugovlačenje, ta loša navika ostavljanja stvari za kasnije, nije dobar saveznik zadatku koji zovemo velika čistka.
5.Ne šaljite stvari u penziju kad im prođe radni vek
Znate onu praksu da odnesete stvari za koje vam je “žao da ih bacite” u ostavu ili u roditeljsku kuću? Ili onu da ih spakujete u kutiju i sakrijete od sebe u zadnji deo ormara. E, zaboravite je! Time ne činite ništa korisno već samo odlažete zadatak ili ga prebacujete na druge.
Zato, kada stvari izgube svoju funkciju, izbacite ih iz svog potkrovlja zauvek.
To važi i za sitnice koje više nemaju funkciju: uputstva za upotrebu, kutije za električne uređaje, garantni listovi stari katalozi, igračke koje decu više uopšte ne zanimaju… Bacite sve što nema nikakvu upotrebnu vrednost. Kad kažemo: bacite, mislimo na stvarno odvajanje od stvari, koje je konačno i oslobađajuće.
Nadamo se da smo vam makar malo olakšali proces čišćenja potkrovlja od nepotrepština. Verujte, bitno je da izbacimo ono što nam ne služi da bismo oslobodili prostor za ono što nam služi, zato nemojte oklevati sa oslobađanjem od starih i beskorisnih stvari.
