Nalazi se u zgradi koja datira još iz 1913. godine; ova mansarda od 38,5 metara kvadratnih može se pohvaliti svim prednostima koje imaju skandinavske kuće izgrađene u ta stara vremena – ima izdašne prozore koji se otvaraju i gledaju na mirno unutrašnje dvorište, drvene podove i visok plafon od oko 3,3 metra. Inače, ovaj stan predstavlja projekat čiji je cilj bio da se jedna velika prostorija pretvori u funkcionalan dom za jednu osobu. Pošto prostora nema malo, ali nije se mogao pohvaliti funkcionalnošću, dizajneri su odlučili da izgrade međuspratnu spavaću sobu koja se nalazi iznad kuhinje.
Što se same kuhinje tiče, da bi dobila kvalitet privatnosti, da bi se kuhinjski mirisi u njoj zadržavali, valjalo ju je odvojiti, što su dizajneri učinili tako što su je staklenim zidom odvojili od dnevne sobe. Staklena vrata su dobar izbor je propuštaju svetlost koja, kroz ogromnu površinu prozora, dolazi upravo iz dnevnog boravka.
Spavaća soba koju smo malopre pomenuli, napravljena je na galeriji i predstavlja upravo to: proctor za spavanje jer se u njoj, pored dušeka, nalazi samo jedan pomoćni stočić, a visina joj je toliko oskudna da treba biti vrlo pažljiv prilikom ustajanja.
Što bi se reklo, izazov je sačuvati čitavu glavu 😊 No, ako se setimo da je cilj renoviranja ove mansarde bio improvizovati funkcionalan dom za jednu osobu, onda ovakvo rešenje i ne možemo posmatrati kao manu.
Dekoracija se svedena i skromna. Čitav stan je skoro sasvim beo, počev od zidova, preko nameštaja, pa sve do podova. Svi ovi elementi su savršeno upotpunjeni prirodnim materijalima, tekstilima, slikama I fotografijama, kao i kućnim biljkama i predmetima koji su dragi vlasniku.
Budući da je stan star više od jednog veka, a renoviranje nije podrazumevalo kompletno lupanje od poda do plafona, verujemo da je izbor bele boje bio najbolji mogući izbor jer prostor tako deluje čistije, svetlije i, makar prividno, očuvanije nego što jeste.
Izvor: Jurnaldedesigninterior
