O izazovima prilikom adaptacije, prednostima i predrasudama o životu u potkrovlju, kao i o detaljima na koje treba obratiti pažnju, razgovarali smo sa arhitektom Milenom Zindović koja je nedavno završila rad na potkrovlju u Cetinjskoj ulici u Beogradu.
P: Kako izgleda rad na projektu uređenja potkrovlja? O čemu sve treba voditi računa? Koje i kakve materijale treba koristiti i koje osnovne (i dodatne) zahteve treba ispuniti?
Često se kod tavana u stambenim zgradama susrećemo sa oblikom krovnih nosača koji nije prilagođen korisnom prostoru jer taj prostor nije ni bio namenjen korišćenju. Zbog toga oblik ovih nosača, njihov raspored i položaj u prostoru u mnogome definišu i mogućnosti njegovog korišćenja.
Generalno se u projektima adaptacija potkrovlja predviđaju i koriste lagani građevinski materijali – najčešće drvo i gips-karton. Na taj način se ne ugrožava konstruktivna stabilnost zgrade a drveni elementi i površine prostoru daju toplinu i šarm.
P: Šta je vas motivisalo da projektujete potkrovlja, a naročito ovo koje sada predstavljamo?
Svojim klijentima mogu da dam preporuke i savete iz sopstvenog iskustva života u potkrovlju, kao i da dobrim projektovanjem maksimalno iskoristim potencijale prostora.
Kada se radi o adaptaciji potkrovlja u stambeni prostor, za mene kao arhitektu je poseban izazov da od prostora čija geometrija ne odgovara uvek “idealnim” uslovima za stanovanje, stvorim prijatno, funkcionalno i lepo mesto za život.
To je upravo bio slučaj i sa ovim stanom koji prikazujete, gde su me Klijenti konsultovali još pre kupovine nekretnine. Većina ljudi je u ovom prostoru videla samo probleme, ali i Klijenti i ja smo prepoznali potencijale i prihvatili izazov da od neprimereno adaptiranog slikarskog ateljea stvorimo šarmantan i drugačiji stambeni prostor.
P: Da li je bilo nekih izazova na projektu i kako ste ih prevazišli?
Na ovom konkretnom projektu najveći izazov, i funkcionalni i inženjerski, bilo je uvođenje “terase”. Krov objekta projektovan je bez krovnih badža i apsolutno nije dolazilo u obzir da se narušava spoljni gabarit objekta, te sam iskoristila jedno od rešenja iz VELUX sistema krovnih prozora.
Ugradnjom dva Cabrio prozora jednog do drugog, koji se lako iz krovnog prozora transformišu u balkon, postignut je efekat komotne terasice koja je postala glavna zanimljivost ovog stana.
Za razliku od prave terase, ovaj prostor funkcionalan je u svim vremenskim uslovima i pruža zanimljiv i drugačiji ugođaj boravka.
P: Koje su prednosti stanovanja u potkrovlju s vaše, stručne strane?
Mislim da smo privučeni zanimljivošću i kompleksnošću ovih prostora, visokim plafonima koje omogućava krovna kosina, pogledu na gradsku panoramu i horizont i ideji da se iznad nas nalazi samo nebo.
U velikim gradovima potkrovlja su najskuplje i najtraženije nekretnine pre svega jer u gusto izgrađenim gradskim sredinama to postaju jedini prostori koji uvek imaju pogled i sunčevu svetlost. Boravak u potkrovlju pruža osećaj izolovanosti od drugih stanara i ulične buke, dok istovremeno imamo maksimalno dnevno osvetljenje i pogled na grad preko krovova okolnih objekata.
Setite se samo onog što se naziva njujorški loft ili pariska mansarda – ovo su upravo potkrovlja koja su ti gradovi načinili svojim simbolima atraktivnog stanovanja.
P: Da li smatrate da postoje predrasude o stanovanju u potkrovljima u Srbiji i koji je vaš predlog/savet za njihovo prevazilaženje?
Generalna nebriga za objekte i manjak sredstava uslovili su da puno beogradskih potkrovlja ne iskoristi svoj potencijal. Međutim, današnja građevinska industrija poznaje nove efikasne materijale i pravilnim ulaganjem moguće je prilikom adaptacije otkloniti eventualne nedostatke starih konstrukcija i potkrovlje načiniti udobnim koliko i atraktivnim.
Kod novogradnje projektanti treba da posebno obrate pažnju na projektovanje detalja krovova i slojeva izolacije potkrovlja tako da se budućim korisnicima omogući da klima u stanu u potkrovlju bude podjednako kvalitetna kao u drugim stanovima u zgradi.
P: Kada je u pitanju svetlost u potkrovlju, šta su vaše preporuke?
Pustite svetlost u Vaše potkrovlje.
Prozori su ti koji omogućuju pogled, svetlost, atraktivne i dinamične igre svetlosti i senke. Jedna od prednosti potkrovlja i života u njemu jeste to što stan nikada ne može biti odsečen od sunčeve svetlosti, što je u današnjoj beogradskoj realnosti investitorskog urbanizma vrlo značajno.
Ne morate strahovati da će na parceli prekoputa vaše ulice neki investitor podići više spratova nego što je dozvoljeno i na taj način vas ostaviti u večitoj senci.
P: U ovom potkrovlju je primetan uticaj nordijskog stila, šta vas je inspirisalo?
Od prvog dana smo delili istu viziju za ovaj prostor i ostali smo dosledni do kraja.
Bili smo pre svega inspirisani samim prostorom, činjenicom da je to potkrovlje i mogućnošću da otvorimo veliki broj prozora. Želeli smo da stvorimo minimalistički i svetao prostor, da istaknemo njegovu visinu, a toplinu unesemo elementima u boji drveta kao što su velika površina drvenog poda, drveni detalji na prozorima, stepeništu, galeriji.
Minimalizam, funkcionalna jednostavnost i upotreba drveta neke su od osnovnih odlika skandinavskog dizajna, pa se u tom smislu može povući paralela sa ovim enterijerom.
Ali ono što pre svega utiče na dizajn stambenog prostora jeste ukus njegovih korisnika. Stan svakako treba da odražava ličnost i stil onoga ko u njemu boravi, a posao arhitekte ili dizajnera enterijera jeste da mu u tome pomogne.
P: Bela boja je izgleda omiljena boja za potkrovlja, zašto je to tako?
Bela je najneutralnija boja koja je u stanju da pomiri komplikovanu geometriju, različite teksture i da pruži adekvatnu podlogu za živost koju će u prostor uneti sami stanari.
Pošto se u potkrovljima, posebno prilikom adaptacija, susrećemo sa detaljima koji nisu uvek “čisti” i minimalistički, bela boja je najjednostavniji način da se ti detalji “opeglaju”.
Bela, kao i druge svetle boje, takođe doprinosi da prostor izgleda veće, više, svetlije i čistije, što je za prostore ispod krova, posebno u nižim delovima, jako bitno. Takođe, bela se odlično slaže sa prirodnom bojom drveta koja je često nezaobilazan deo enterijera potkrovlja.
P: Kako najbolje iskoristiti kosine potkrovlja?
Za početak kosina treba da bude adekvatne visine da bi prostor u potkrovlju bio iskoristiv. Potom, odgovarajući ugao krovnih ravni može da omogući formiranje galerije i uvek atraktivnu podelu prostora po vertikali. Na ovaj način jednostavno se uvećava korisna površina stana i dobija značajna funkcionalna podela prostora.
Kod adaptacija iskoristivost ipak treba proceniti na svakom pojedinačnom slučaju. Na primer, na ovom stanu vertikalna podela je neuobičajena.
Ono čemu se obično teži u dupleks stanovima i kućama jeste da se dnevna i noćna zona odvoje po vertikali, odnosno da na jednom nivou imamo dnevne prostore, a na drugom spavaće sobe.
Međutim, ovde kosina krova nije omogućila veću površinu galerije niti udobnu visinu u celoj njenoj širini. Zato je smeštanje Cabrio balkona na galeriju bilo najbolje moguće rešenje – otvaranjem krovne ravni postignuta je udobna visina i povećana iskoristivost galerijskog prostora.
P: Da li je nameštaj serijski ili rađen po meri?
Manji komadi poput stolica, stolova, sofe i kreveta su kupljeni gotovi, naravno uz pažljiv odabir u saradnji sa Klijentima kako bi se ukopili u estetiku prostora.
Dobar deo nameštaja izrađen je po meri kako bi se maksimalno iskoristio specifičan prostor. Tako smo plakar u spavaćoj sobi ukrojili prema kosini krova, ali i prema dubini prostora preostalog izmedju jednog od krovnih nosača i zida.
Polica koja deli dnevnu od spavaće sobe je moj dizajn, upravo zbog potrebe da se na funkcionalan i estetski prihvatljiv način postojeći krovni nosač koji predstavlja fizičku barijeru između dva prostora, pretvori u atraktivnu vizuelnu barijeru.
Kuhinja je kompletno rađena po meri, gde je krovni nosač između kuhinje i dnevne sobe iskorišćen za policu iznad radne ploče i kao nosač šanka obzirom da stan nema zaseban trpezarijski prostor.
I u kupatilu sam ormarić za lavabo i police ispod prozora dizajnirala tako da se maksimalno uklope u prostor koji je na raspolaganju, a da se istovremeno zadovolje funkcionalne potrebe Klijenta.
O arhitekti: Milena Zindović se kao samostalni projektant bavi arhitektonskim projektovanjem, projektovanjem enterijera, i istraživanjima vezanim za primenu različitih medija, pre svega digitalnih, u arhitekturi. Autor je nekoliko enterijera stanova i ugostiteljskih objekata u Beogradu.
Kontakt: [email protected]
http://www.archilovers.com/milena-zindovic/
https://architizer.com/users/milena-zindovic/
https://rs.linkedin.com/in/milenazindovic
