Već smo razgovarali o tome zašto milenijalci, nalelno, vole potkrovlja, a sada je red da to i primerom potkrepimo 🙂 


Svi smo, makar kao klinci, sanjali o životu u potkrovlju. O mestu s kog sve vidimo odozgo, s kog imamo privilegovanu sliku grada i s kog sunčevi zraci padaju pravo na nas. Zahvaljujući mašti i umeću stručnjaka, nekima se ova želja ispunila.
Konkretno, adaptacija tavana koju ćete videti u nastavku, delo Gon-architecs studija, od ove himere napravila je stvarnost. Stan koji se nalazi na zadnjem spratu zgrade, prilagođen je upotrebi i iznad svega, osmišljen je tako da svaki aspekt vlasniku donosi užitak. Za početak, ovo potkrovlje je neka neobična mešvina lofta i mansarde, a imajući u vidu da u njemu žive milenijalci, verujemo da je stilski ovaj prostor čist pogodak u metu. Takođe je veoma jasno da je ovo potkrovlje dizajnirano uzimajući u obzir pragmatizam, odnosno, imajući u vidu da se u njemu mora i živeti, a ne samo uživati.

Prostorije su opremljene i obezbeđene za više funkcija, bez ikakvih pregrada koje bi ograničavale prostor tako da se u prostoru konstantno odvija skladan dijalog – verbalni, prostorni, funkcionalni… Jedina prostorija koja je skroz ograđena i u kojoj ima privatnosti je kupatilo. S obzirom na potrebe stanara, potkrovlje je dizajnirano tako da podržava hedonizam i princip carpe diem. Bilo da se odluče da, tokom hladnih zimskih dana, uživaju u toplini doma pored kamina, bilo da im je draža opcija doručka ili rada na terasi, ili plivanje u bazenu, mladi ljudi koji žive u ovom potkrovlju mogu da računaju na dvadesetčetvoročasovni užitak.

Pošto je ovaj stan okupan svetlošću, bilo je lako i sa bojama, pa se tako spektar proteže od bele, preko neutralnih boja, uključujući i boju drveta, do intenzivnih plavih, crvenih, žutih i zelenih.

Sistem skladištenja, drveni komad nameštaja koji zauzima središte prostorije, predstavlja vezu između dva sveta i važan faktor postizanja ovog jedinstvenog prostora, koji pomalo podseća na scenario iz neke video igre: prikriva tajni pristup kupatilu, stvarajući mesto iznenađenja i misterije u kući. Granice unutrašnjosti i intimnog prostora, urbani vrt koji se prostire u dužini većoj od deset metara i dve terase okrenute prema jugu, zapravo su biljni pejzaži, napravljeni usred grada, koji predstavljaju granice između javnog i privatnog, unutrašnjosti i spoljašnjosti, prirode i urbanog, doma i okruženja.

Ovo milenijalsko potkrovlje koje u svojoj unutrašnjosti poseduje samo osnovno i neophodno, ali dobro i s ukusom odabrano, i sasvim moguće izdržljivo i otporno na protok vremena, predstavlja savršen primer eklektičnog stila u kome se dizajnarni nameštaj meša s onim jeftinijim, u kome se igraju različiti stilovi, različitog porekla i iz različitih vremena. Ovo potkrovlje je, po svim svojim osobinama, dom koji, bez obzira na lepotu, nema za cilj da deluje reprezentativno, već da pre svega slavi život i, zajedno sa njim, životni prostor.

 

Izvor: Atico Para Millennials

Prethodni tekstDečija igra – vrhunac kreativnosti kome čak i naučnici teže
Sledeći tekstKrovne folije – Kako da produžite život svom krovu