Danas smo za sve potkrovljeljupce pripremili jedan blog-podsetnik. Tako smo odlučili jer smatramo da je svima nama ponekad potrebno da obnovimo znanje, prvenstveno da bismo zaštitili sebe od nepotrebne napetosti i nervoze.
Ko je ova žena? Pa, što se nas tiče, skapirali smo je kao tipičnu prijateljicu ili prijatelja koji nema dlake na jeziku i govori vam šta misli u svakom trenutku. Svi imamo po jednog takvog. Ako nemamo, onda smo, što bi se reklo, taj prijatelj mi sami Autorka priznaje da je čišćenje, u najmanju ruku, dosadno i zamorno i da bi ga mnogi rado preskočili. Jer, uzmite u obzir da je naš život već dovoljno komplikovan, kako na poslu tako privatno, da bismo još i tovarili sebi na vrat tu nelagodu da moramo da čistimo. A pošto je održavanje higijene prostora neophodno za zdravo telo i za zdrav duh, ona predlaže zdraviji odnos u kome ćemo moći lakše da se pomirimo i sa čišćenjem i sa navikama održavanja čistoće i reda. Zato nas uči da pravimo korak po korak.
Da dodamo, Hofman se ne obraća posebno ženama ili članovima “tipičnih” porodica koji sređivanje kuće ne vide kao “muku golemu”, već savete upućuje muškarcima, studentima, ljudima koji dele stan sa cimerima, a takođe obraća svima onima koji pate od hroničnih bolesti ili depresije. Dakle, obraća se i nudi rešenja ljudima kojima je zaista teška i sama pomisao da moraju da čiste. Znači, čitava ideja je da 20 minuta čišćenja ne podrazumeva previše napora. A nakon tih 20 minuta, obavezno sledi 10 minuta odmora kada treba da se bavimo svim drugim, samo ne čišćenjem. Kada prođe tih 10 minuta, možete nastaviti ili napraviti još jednu rundu kasnije ili drugog dana. I potpuno je zabranjeno preskočiti pauzu.
Iako ne postoje jasne instrukcije u vezi sa trajanjem svake od aktivnosti, Hofman daje neke konkretne savete. Na primer, fotografišite prostor pre i posle čišćenja – pomaže u motivaciji. Takođe, savetuje nam da brišemo prašinu od najvišeg nivoa ka podu, kao i da prilikom čišćenjna vraćamo stvari na svoje mesto – sve ovo već znamo, ali je dobro podsetiti se. Isto tako, insistira da pranje sudova mora biti svakodnevni imperativ, kao i luftiranje kuće. I nudi još poneke savete, ali svi su već dobro poznati i nema potrebe bilo kome objašnjavati da prljave čarape treba bacati u korpu za veš ili da se treba otarasiti hrane koja ima čudan, promenjen miris i ukus.
Zašto maratonsko čišćenje nije poželjno?
Zato što se radi o pristupu sve ili ništa: ako uspete da uradite sve što ste planirali, osećaće ćete se dobro, ali ako iz nekog razloga ne završite sve što ste zamislili, doživećete propast – figurativno, ne bukvalno.
Zato što nije održivo u realnosti: Jedna dobra stvar kod kratkotrajnog čišćenja je što svakog dana možete nešto uraditi. Ali svakiog dana ne možete organizovati maraton u čišćenju.
Zato što ne stvarate naviku: radi se o uvođenju čistoće i reda u svakodnevicu, a 5 sati čišćenja vas sigurno neće naterati da sutradan poželite još. Najteži korak je početak. I Rejčel Hofman to zna, zato nas stalno podseća da kućni poslovi nisu tema kojom treba da se bavimo ili koju treba skroz da zaboravimo. Napprotiv, to je konstantan ciklus, evolucija veština i motivacije koji će na kraju postati dobra navika.
Dakle, ne zaboravite: koje god aktivnosti da izaberete, treba im posvetiti ukupno 20 minuta pre pravljenja pauze od 10 minuta – pa koliko stignete da uradite u cugu, stignete – nigde ne gori.
Srećan rad!